Fatima el Fihri – osnivač najstarijeg univerziteta na svetu

Žena sa jasnom vizijom koja je prva osmislila model visokog obrazovanja i osnovala prvi univerzitet na svetu, Univerzitet Al-Qarawiyyīn, 859. godine u Fesu, zvala se Fatima el Fihri.

Slika 1. Fatima el Fihri

Rođena je oko 800. godine u Keruanu, na teritoriji današnjeg Tunisa. Bila je ćerka bogatog tuniskog trgovca Muhameda el Fihrija, koji se sa porodicom iz Keruana preselio u Fes, marokanski kulturni i duhovni centar za vreme vladavine kralja Idrisa II. Fatima je imala sestru, Merjem, i njih dve su, nakon očeve smrti, nasledile veliko bogatstvo i postale finansijski nezavisne. Tokom mladosti su stekle kvalitetno obrazovanje, i islamsko i svetovno, i bile su odlučne da ta sredstva iskoriste kako bi unapredile svoje društvo.

Kako su bile veoma pobožne, prvo su podigle džamije. Fatima je lično nadgledala izgradnju džamije Al-Qarawiyyīn, koja počela u svetom mesecu Ramazanu i trajala otprilike dve-tri godine. Pošto su radovi na džamiji, oko koje će nastati najstariji univerzitet na čitavom svetu, počeli u vreme posta, Fatima se zavetovala da će nastaviti da posti dok poslednji kamen ne bude položen.

Ono što ovaj univerzitet čini tako posebnim jeste činjenica da je od početka funkcionisao kao visokoškolska ustanova, doduše u tradicionalnom smislu, koja je svojim polaznicima dodeljivala diplome. Pored islamskih nauka, izučavale su se i gramatika, logika, retorika, matematika, astronomija, geografija, istorija i muzika. Raznovrstan program i kvalitetna nastava, privlačili su studente i naučnike iz celog arapsko-islamskog sveta.

 

Slika 2.  Univerzitetska fontana

Al-Qarawiyyīn je iznedrio veliki broj arapskih naučnika koji su tamo predavali i školovali se. Među velikim imenima, pominju se Muhamed el Idrisi, slavni arapski kartograf, čije su mape koristili Evropljani u doba velikih geografskih otkrića, Ibn Haldun, teoretičar istorije i sociology, čija se dela još uvek izučavaju na svetskim univerzitetima, filozof Ibn Rušd, zatim Hasan el Vazan, svetski putnik i geograf, poznatiji kao Leon Afrikanac, i mnogi drugi. Među studentima je bilo i nemuslimana poput pape Silvestera II, koji je u Evropu preneo arapske cifre i Evropljanima predstavio koncept nule.

Univerzitet Al-Qarawiyyīn, odigrao je važnu ulogu intelektualnog mosta preko kog se znanje prenosilo u Evropu što je, kako mnogi smatraju, bilo generator evropske renesanse. Danas, nakon 1200 godina od osnivanja, ovaj univerzitet je i dalje aktivan. Uvršten je u obrazovni sistem Maroka 1947. godine kraljevim dekretom, a nakon što je Maroko dobio nezavisnost, 1956. godine, Al-Qarawiyyīn je ušao u sistem modernih svetskih univerziteta.

Biblioteka Al-Qarawiyyīn se smatra najstarijom bibliotekom na svetu. Procenjuje se da se u njoj nalazi oko 4000 rukopisa. Među najvrednijim je Kuran iz IX veka, pisan kufskim pismom na kamiljoj koži, najstarija biografija proroka Muhameda koju je napisao Ibn Ishak, kao i originalna kopija teksta Ibn Haldunove Muqaddime. Renoviranje biblioteke je počelo 2012. godine i trajalo do 2016. Godine, kada je prvi put otvorena za javnost. Renoviranje je bilo povereno arhitekti marokanskog porekla, Azizi Šauni, koja je želela da oživi viziju Fatime el Fihri i ovo viševekovno znanje učini dostupno svim Marokancima. Pokrenut je i projekat digitalizacije svih rukopisa koji se nalaze u ovoj biblioteci, tako da će biti dostupni onlajn, na samo jedan klik od nas!

Iako nemamo puno podataka o Fatiminom životu, možemo mnogo da naučimo iz njenog nasleđa, koje i danas živi. Fatimina vizija o tome kako da doprinese svojoj zajednici i učini nešto dobro za njenu budućnost, ide izvan okvira ličnog zadovoljstva i interesa. Ona je uložila sav svoj novac u očuvanje univerzalnih ljudskih vrednosti i znanja.

Još jedna važna stvar koju možemo zaključiti iz Fatiminog primera, jeste to da su Arapkinje oduvek bile aktivni članovi društva i da su imale sopstveni glas, tako da je pogrešno shvatanje na Zapadu da su one tokom istorije bile apsolutno marginalizovane i da su muškarci svuda dominirali.

Ono što bismo mogli danas da uradimo, jeste da se osvrnemo na ovaj primer izuzetnog ljudskog dostignuća i shvatimo šta je to što bismo mi mogli da uradimo za zajednice u kojima živimo.

   

Slika 3. Univerzitetsko centralno dvorište

 

Slika 2 – By Mike Prince – https://www.flickr.com/photos/mikeprince/4783716268/in/photolist-8hHMVW-8hHNbG-ekBUnE-pKEZYW-7Jw8Fa/, CC BY 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=51017671

Slika 3 – By Khonsali – Own work, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=4550966

 

Tekst priredila: Višnja Jovančević



Leave a Reply

Your e-mail address will not be published. Required fields are marked *