Jasmin Hamdan

Jasmin Hamdan je jedna od najtalentovanijih modernih arapskih muzičara i smatra se kraljicom arapske alternativne scene. Rođena je u Bejrutu, ali je zbog rata živela u Kuvajtu, Abu Dabiju, Grčkoj, a trenutno živi u Parizu. Ona sama kaže da nema osećaj za to šta je domovina, jer se njena porodica selila na svake tri-četiri godine dok je odrastala.

Vrativši se u Liban tokom devedesetih, zatekla je zemlju koja je bila uništena i u kojoj nije bilo uslova za rad. Iz dosade, ali i bunta, počinje da peva u sastavu Soapkills, koji su činili ona i Zeid Hamdan. Stvarali su trip-hop sa mešavinom arapskog zvuka. Na prvom albumu Bater koji je izašao 2001. godine, ima nekih pesama koje je pevala na engleskom, dok kasnije potpuno prelazi na arapski. Često je pitaju zašto je odlučila da peva isključivo na arapskom, i njen odgovor je uvek isti – da joj arapski pruža neki osečaj sigurnosti i pripadnosti, jer domovinu nikada nije imala. Soapkills je bio jedan od prvih elektro bendova na Biskom Istoku, i u to vreme ljudi nisu bili spremni za njihovu muziku. Bilo je čudno mešati žanrove na taj način. Pored toga, u posleratnom Bejrutu nije bilo mesta gde bi se održavali koncerti, nije bilo mesta za snimanje muzike, muzička industrija nije ni postojala, kao ni bilo kakva vrsta organizacije, a uz to su i česti prekidi struje otežavali situaciju. Sve ovo ih je nateralo da improvizuju, a ona se kroz gorak osmeh priseća tih momenata “kada su bili deca”. Snimili su ukupno tri albuma – Bater, Cheftak i Enta Fen. Na svim albumima se čuje da su eksperimentisali, Zeid muzikom i efektima, a ona svojim glasom, stilovima pevanja.

 

 

Godine 2006. se seli u Pariz gde započinje saradnju sa Madoninim producentom Mirvaisom Ahmadazaijem u sastavu Y.A.S. i tako nastaje njihov elektro-pop album Arabology (2009).

Do 2013. je bila poznata u arapskom svetu, ali ono što joj je otvorilo mnoga vrata i čime je postala svetski poznata jeste nastup u filmu Džima Džarmuša Samo ljubavnici ostaju. Ta scena u kojoj ona peva pesmu Hal je verovatno i najbolja scena u filmu.

 

 

Iste godine objavjuje svoj prvi solo album pod nazivom Ya Nass, a njen drugi album Al Jamilat je izašao ove godine (2017). Njeni solo albumi se prilično razlikuju od predhodnih, samim tim što je muzika uglavnom akustična. Na oba albuma ima nekih pesama koje je sama pisala i vrlo su lične, dok ima i nekih koje su preuzete od drugih pesnika i pevača. Na primer Nediya je stara kuvajtska pesma, zatim In Kan Fouadi je napisao egipatski pesnik Ahmed Rami, a na novom albumu je Al Jamilat preuzeta od poznatog palestinskog pesnika Mahmuda Derviša. Međutim, sve te pesme ona peva sa jednako snažnim emocijama kao i svoje, i daje im novi život u 21. veku.

 

 

Za Jasmin je karateristično da koristi različite dijalekte arapskog. Nekad je to upravo zbog toga što preuzima pesme koje su drugi pisali, a nekad je to čisto poigravanje rečima u cilju boljeg komuniciranja emocija. Ona kaže da se ponekad zaljubi u neku reč, i onda izmisli priču i napravi celu pesmu samo zbog te reči. U njenim pesmama ima melanholije i humora, nade i razočaranja, usamljenosti i puno ljubavi.

 

 

Danas Jasmin nastupa širom sveta – od Tokija, preko Bliskog Istoka i Evrope, do Njujorka i Los Anđelesa, a mi se nadamo da ćemo je uskoro čuti i u Beogradu.

 

Tekst: Maja Luković



Leave a Reply

Your e-mail address will not be published. Required fields are marked *