11/11/2017

Maroko – Zemlja zalazećeg sunca

„Putovanje – ostavlja vas bez reči, a zatim vas pretvara u pripovedača”, rekao je Ibn Batuta, slavni marokanski istraživač i putnik.

Kao neko ko studira arapski jezik i književnost, želeo sam da posetim neku arapsku zemlju i odlučio sam da to bude Maroko. Oduvek me je privlačila ova severnoafrička zemlja, čiju lepotu sam prethodno mogao da vidim samo na slikama, ali prošle godine ukazala mi se prilika da je doživim lično. Svoju prirodnu lepotu, Maroko duguje specifičnom položaju i veoma zanimljivoj geografiji. Jedna je od tri države koja izlazi na Atlantski okean i Sredozemno more, a kroz državu se protežu visoki planinski venci i deo Sahare, najveće pustinje na svetu. Ono što, dodatno, krasi Maroko jeste mešavina kultura, koja je posledica međusobnog kontakta mnogobrojnih civilizacija: arapske, berberske, afričke, evropske (francsuke, španske…). Sve ovo dalo mi je i više nego dovoljan razlog da posetim Maroko.

Moje čudesno putovanje Marokom trajalo je mesec dana. Ovakva zemlja zahteva određeni vremenski period boravka kako biste je upoznali, bar površno. Takođe, pravi je doživljaj ako se poseti više gradova, jer svi oni imaju nešto svoje, nešto jedinstveno što ih izdvaja od drugih, a sa druge strane vežu ih mnoge zajedničke karakteristike. Ja sam imao tu sreću da posetim veliki broj gradova u Maroku, a neki od njih su Tanger, Rabat, Fes, Kazablanka, Marakeš, Šefšauen i drugi. Svaki od ovih gradova ostavio je na mene poseban utisak, u pogledu arhitekture, ljudi, hrane i celokupne atmosfere. Ono što je karakteristično za Maroko je to da svaki grad ima stari deo, koji se naziva medina, i novi, koji umnogome sve više podseća na neki evropski grad.

Prvi grad koji sam posetio bio je Tanger, grad na severu Maroka, gde se spajaju Atlantski okean i Sredozemno more. Tanger je, usled svog položaja, prava mešavina stilova – klasičnog arapskog i mediteranskog. U medini, odnosno starom delu grada, naći ćemo klasični arapski i islamski arhitektonski stil, pomešan sa meditarinskim uticajima kao što je česta upotreba bele i plave boje. Ove boje daju nekakvu toplinu i otvorenost uskim i prilično strmim ulicama, a dok se njima šetate ne možete da ne osetite blizinu i miris Okeana. Ono što mi se mnogo svidelo, a prisutno je svuda u Maroku, su njihova tradicionalna vrata. Imaju poseban oblik, tačnije u gornjem delu imaju luk i često su raznolikih boja (zelena, plava, bela…). Kada sam iz starog dela prešao u novi, osetio sam veliku promenu. Savremeni deo Tangera prilično podseća na neki španski grad, što i nije iznenađenje jer je grad bio pod španskom okupacijom nekoliko decenija. U Tangeru se nalazi jedan od najčuvenijih marokanskih kafića – Café Hafa, otvoren davne 1912. godine, gde možete popiti tradicionalni marokanski čaj (sa listovima nane) i uživati u pogledu na Mediteran.

Ono što nisam u potpunosti doživeo u Tangeru, u Fesu jesam, a to je duh tradicionalne arapske kulture. Fes, često nazivan „Mekom Zapada” ili „Atinom Afrike”, drugi je po veličini grad u Maroku, nakon Kazablanke. Ono čime sam bio oduševljen u Fesu bila je medina. Kada sam prošao kroz vrata koja vode u stari deo grada, imao sam osećaj kao da sam se vratio kroz vreme, nekoliko vekova unazad. Medina u Fesu je najstarija medina u Maroku i u potpunosti je zadržala arapski duh. Ono po čemu je Fes takođe poznat su štavionice, mesta u kojima se hemijski obrađuje sirova životinjska koža i pretvara u materijal koji se može koristiti (savitljiva koža).

Jedna od najvažnijih stvari koja nas zanima kada putujemo u neku zemlju svakako je gostoprimstvo lokalnog stanovništva. U mom slučaju, imao sam samo pozitivna iskustva sa Marokancima, jer kada uđete u bilo koji kafić ili restoran, poželeće vam dobrodošlicu sa osmehom i potrudiće se da vas usluže na najbolji mogući način. Takođe, bilo koga na ulici da zaustavite i pitate da vam pomogne ili pruži neku informaciju, rado će to učiniti. Štaviše, nekad će se i sami ponuditi to da urade, ako vide da ste izgubljeni stranac (sa fotoaparatom, rancem na leđima i mapom u rukama). Kada sam već spomenuo kafiće i restorane, treba reći reč-dve i o marokanskoj hrani. Kada negde putujem, uvek se trudim da probam nekoliko tradicionalnih jela te zemlje. Što se tiče Maroka, njihova kuhinja je dosta raznovrsna, specifična i bogata različitim ukusima; često koriste morske plodove (naročito u priobalnim oblastima), povrće, raznovrsne začine, orašasto voće, razne vrste mesa. Među najpoznatijim marokanskim jelima su kuskus, tažin (tagine), supa harira, pastilja, tanžia (tangia, karakteristična za Marakeš).

Još jedan grad na severu, pored Tangera, ostavio je na mene jak utisak, a to je Šefšauen (Chefchaouen). Sa razlogom ga nazivaju „Plavi biser”, sve kuće, zidovi, pa čak i pod su plave boje. Tako nešto nikada nisam video u životu i nije dovoljno reći da je ovaj mali grad apsolutno jedinstven.

Idući na jug zemlje, menjaju se i predeli, gradski stilovi, mentalitet ljudi. Možda i najpoznatija turistička destinacija u samom Maroku je grad Marakeš. Zovu ga „Crveni grad” zbog cigla-crvene boje koja preovladava gradom. Ovde, takođe, možemo videti kontrast i mešavinu stilova, primetan je afrički i berberski uticaj, ali vidimo i veoma moderne delove grada koji podsećaju na neke svetske metropole. Ono što me je najviše oduševilo u Marakešu je glavni trg Jemaa el-Fnaa. Nalazi se u starom delu grada i predstavlja najprometniji trg u čitavoj Africi. Tokom dana, on je poput nekakve pijace, gde možete popiti najlepši prirodni ceđeni sok od pomorandže (napravljen pred vašim očima) i kupiti mnoštvo tradicionalnih suvenira, dok se uveče pretvara u gradsku pozornicu kojoj prisustvuje ogroman broj ljudi, kako stranaca tako i domaćeg stanovništva. Tu ljudi sviraju, pevaju, pokazuju razne egzotične životinje (zmije, majmune…), prodaju hranu i piće, ili jednostavno sede na pločniku i razgovaraju. Ljudi ostaju do kasno u noć na ovom trgu, i taman kada se on isprazni, ujutru ponovo biva popunjen.

Putujući ka Sahari, zaustavili smo se u mestu Ouarzazate (Vrata pustinje), malom gradu nadomak pustinje. Ovo je dominantno berberski gradić, u čijem zapadnom delu se nalazi utvrđeno selo (ksar) Ait Benhaddou, koje se nalazi na listi Svetske baštine Uneska. Ovaj grad poznat je po tome što su se ovde snimali mnogi slavni filmovi i serije, kao što su Lorens od Arabije, Gladijator, Mumija, delovi serije Igre prestola i drugi.

Poslednja stanica mog putovanja kroz Maroko bila je Sahara. Ovaj doživljaj bio je potpun i jedinstven. Jahanje kamile, tradicionalna večera sa lokalnim stanovništvom u pustinji, spavanje pod zvedanim nebom, zalazak i izlazak sunca, sve to ne doživi se tako često. I tako se, na najlepši mogući način, završilo moje jednomesečno putovanje kroz najzapadniju zemlju Magreba – Maroko.