Kraljica Ranija el Abdulah – Jordanska ,,Lady D”

Ranija el Jasin, rođena je u Kuvajtu, u palestinskoj porodici, 31. avgusta 1970. godine. Završila je Novoenglesku školu u Kuvajtu, a potom je upisala Američki univerzitet u Kairu, gde je diplomirala na Odseku za poslovnu administraciju, 1991. godine.

Tokom Prvog zalivskog rata, 1991. godine, njena porodica je morala da prebegne iz Kuvajta zajedno sa ostalim palestinskim porodicima. Preselili su se u prestonicu Jordana, Aman, a Ranija im se pridružila kada je završila studije. Ubrzo nakon diplomiranja, dobila je prvi marketinški posao u Gradskoj banci, a zatim je prihvatila novu poziciju u kompaniji Apple u Amanu.

Ono što se posle dogodilo liči na ljubavne priče o kojima čitamo samo u bajkama. Jedne večeri, 1993. godine, sa svojim kolegom iz Apple-a, otišla je na večeru koju je priredila sestra princa Abdulaha II od Jordana. Njih dvoje su se tom prilikom upoznali i princ Abdulah je bio impresioniran njenom inteligencijom, ambicijom i elegancijom. Nakon šest meseci, oni su se venčali, iako Ranija nije bila kraljevskog porekla.

Princ Abdulah je postao kralj Jordana 1999. godine, kada je preminuo njegov otac Husein ibn Talal. U Jordanu, supruga kralja ne postaje automatski njegova kraljica, već je on mora imenovati. Tako je njegova supruga u 28. godini života postala najmlađa kraljica na svetu!

Međutim, ona nije obična kraljica. Ona je pravi lider, filantrop, humanitarac, borac za ljudska prava i prava žena. Pored toga, ona je i supruga i majka četvoro dece.

U svojoj zemlji, ona se bori za reformu obrazovnog sistema, koji je preopterećen ogromnim brojem dece koja traže utočište u ovoj maloj kraljevini, bežeći od rata iz Palestine, Sirije, Iraka, Kuvajta i Libana. Ova zemlja je postala sklonište za mnoge ljude iz regiona, te danas u Jordanu živi 1,5 miliona Sirijaca, dok 630 hiljada njih ima izbeglički status, a to je čak 20% populacije Jordana. Iako je u pitanju mala zemlja sa ograničenim resursima, Jordanci izdvajaju četvrtinu svog budžeta za pomoć izbeglicama.

Kraljica Ranija smatra da je obrazovanje najvažniji instrument u borbi protiv fanatizma i ekstremizma, i koristi različite platforme da učini znanje dostupnim onima kojima je najpotrebnije, a to su mladi ljudi u Jordanu. Ona to čini udruženim snagama sa Ministarstvom obrazovanja kroz brojne inicijative kao što su Fondacija kraljice Ranije za obrazovanje i razvoj (QFR), Edraak, Madrasati, Jordanska inicijativa za obrazovanje (JEI) i Učiteljska akademija kraljice Ranije (QRTA). Ona snažno zagovara obrazovanje žena i devojčica i iskorišćavanje njhovog punog potencijala.

,,Kada obrazujete ženu, obrazujete porodicu. Kada obrazujete devojčicu, tada obrazujete budućnost.”

Takođe, ona se borila, i danas to čini, protiv tradicija koje negativno utiču na život žena kao što su dečji brakovi i ubistvo iz časti. U Jordanu je 2011. godine podignuta starosna granica za stupanje u brak sa 15 na 18 godina. Vodila je kampanju protiv zločina iz časti 2003. godine, ali je to, nažalost, duboko ukorenjena tradicija koja se još uvek praktikuje. Kraljica Ranija je uspela da pooštri kazne za zločin iz časti i otvorila sigurna skloništa za žene za koje se sumnja da bi mogle biti žrtve ove nasilne tradicije.

Kao borac za ženska prava, radila je na ekonomskom osnaživanju žena u svom Jordanu. Ona je kroz program mikrofinasiranja, koji podrazumeva davanje malih pozajmica, uspela da promeni živote mnogih žena iz siromašnih slojeva, koje su pokrenule sopstveni biznis i postale donosioci odluka u svojoj porodici.

,,Neverovatno je koliko pozajmica od 2000 dolara može da promeni život jedne osobe. Kao što vidite, ona je nezavisna, jaka i ima kontrolu nad svojim životom.” – rekla je kraljica Ranija dok je bila u poseti jednoj mladoj ženi, korisnici ovog programa.

Ona, kao žena, shvata značaj obrazovanja i ekonomske osnaženosti i nezavisnosti, jer treba ponoviti da je ona, pre nego što je postala kraljica, dobila kvalitetno obrazovanje i bila profesionalno ostvarena. Tako da, ukoliko želimo da ovaj svet učinimo ravnopravnijim mestom za sve, potrebno nam je još ovakih žena lidera.

Njeno visočanstvo se za ova pitanja zalaže i na globalnom nivou. Član je Odbora direktora Svetskog ekonomskog foruma, Fondacije UN, Unicefa i Međunarodne fondacije za mlade. Ove platforme je koristila kako bi se posvetila onome što joj je najvažnije, a to su deca, njihovo obrazovanje, prava žena i izbeglica.

Koristi svaku priliku da pozove svetske lidere da pomognu u rešavanju brojnih humanitarnih kriza koje su uzdrmale svet. Kao član IRC-a (International rescue committee) posetila je Rohindže u izbegličkom kampu u Bangladešu i saznala za užase kroz koje je prošla ova muslimanska manjina u Mjanmaru. Oštro je osudila apatiju međunarodne zajednice prema etničkom čišćenju nakon Drugog svetskog rata. ,,Zašto su patnje ove muslimanske zajednice ignorisane?” Pitala se da li bi odgovor bio drugačiji da su muslimani bili izvršitelji ovog proterivanja? Hrabra kraljica je uvek govorila u ime onih čiji se glasovi ne čuju.

Stereotipi o musimanima, takođe bili su predmet njenog promišljanja. U cilju razbijanja tih stereotipa, otvorila je Youtube kanal na kom je odgovarala na pitanja ljudi o arapskom svetu, islamu i običajima. Na taj način, pokušala je da smanji jaz između Istoka i Zapada i uspostavi međukulturni dijalog radi boljeg međusobnog razumevanja.

,,Ne možete da pretpostavljate da su sve arapske žene podređene i potlačene. Time biste podrili dostignuća miliona žena u arapskom svetu”.

Za ovu inicijativu dobila je nagradu Youtube Visionary i nagradu North-South Saveta Evrope za uspostavljanje međukulturnog dijaloga i pribilžavanje dveju civilizacija.

Pored svega, ona je i pisac za decu. Objavila je čak četiri dečje knjige inspirisane svojim detinjstvom: Maha of the Mountains, The King’s gift, Eternal Beauty i Sandwich Swap.

Kraljica Ranija često obilazi svoje sugrađane, razgovara sa njima, brine se o njihovim potrebama, obilazi izbegličke kampove u Jordanu, i toliko je pristupačna i voljena od strane svog naroda, da su je često poredili sa princezom Dajanom od Velsa. Njih zaista spaja neverovatan poriv da pomognu, kao i ogromna ljubav prema deci.

Povlačeći ovakve paralele, lako možemo uočiti da u svakoj epohi i na svakom meridijanu postoje osobe koje se bore da ovaj svet ostave malo boljim mestom nego što je bio, bez obzira na njihovu nacionalnost, pol, boju kože ili jezik kojim govore.

Tekst: Višnja Jovančević