Naval el Sadavi: Žena vredna stotinu muškaraca

Egipatska spisateljica, lekarka i feministkinja, Naval el Sadavi rođena je u Kafr Tahli, u Egiptu, 27. oktobra 1931. godine. Diplomirala je medicinu 1955. godine, na Univerzitetu u Kairu. Napisala je preko pedeset romana, dramskih komada, memoara i eseja. Nit koja povezuje njena dela jeste prisutnost feminizma i borbe za društvenu pravdu. Perom je bodrila arapsku ženu, a svojim romanima uspevala je da pokrene čitave ustanke. Pisala je i protiv islamskog fundamentalizma. Roman Žena na nultoj tački preveden je na srpski jezik i objavljen u izdanju Izdavačke kuće Plavi jahač,  1997. godine.

Ona je slobodna da učini ono što želi. A slobodna je i da ne čini ništa.


Žena na nultoj tački, Naval el Sadavi

Naval je rasla u velikoj porodici, sa čak devetoro braće i sestara. Imala je podršku roditelja da uči i bude samostalna. Ljubav prema nauci i revolucionarni duh nasledila je od oca, činovnika u Ministarstvu obrazovanja i učesnika borbe za nezavisnost Egipta. Međutim, uobičajeno detinjstvo jedne egipatske devojčice podrazumevalo je neke stvari koje Naval nikako nije mogla da prihvati. Iako ju je otac hrabrio da istupa i brani svoje želje, još kao mala shvatila je da to neće uvek biti lako. O tome govori situacija u kojoj je domišljatošću izbegla ugovoreni brak. Naime, desetogodišnjoj Naval otac je rekao da obuče lepu haljinu jer će tog dana imati posebnog gosta. Pronicljiva devojčica se odmah dosetila o čemu se radi, ali umesto da očajava, obojila je zube sirovim patlidžanom, znajući da se to neće dopasti njenom budućem vereniku i njegovoj porodici. Uspela je u svom naumu, te je, uprkos srdžbi porodice, tim činom postavila temelje svog budućeg rada usmerenog ka poboljšanju položaja žene u društvu.

Naval u svojim delima često govori o odrastanju u patrijarhalnoj sredini, gde su devojčice izložene nasilju, obrezivanju i prisiljavanju na brak. Kroz svoje studije istraživala je psihičke i fizičke probleme sa kojima su se žene suočavale i povezivala ih sa represivnim kulturnim običajima, patrijarhalnim okolnostima, klasnim razlikama i imperijalističkim ugnjetavanjem. Neka od njenih pisanih ostvarenja su: Žena i seks, Izidina ćerka, Skriveno lice Eve. Ova dela pokreću teme nezakonitih radnji počinjenih nad ženskim telima (telesno sakaćenje – obrezivanje), zatim religijske teme, te povezanost seksualnih problema sa ekonomskom i političkom opresijom. U knjizi Ljubav u doba nafte, Naval ispituje svet u kojem su arapskoj ženi suprug i šef nezamenljivi, dok, nasuprot tome, muškarac ne može ni da pojmi samosvesnost žene. Ono što je Naval dodatno podstaklo u njenoj borbi za ženska prava jeste njena aktivnost kao hirurškinje u Palestini, tokom rata protiv Izraela 1967. godine.

Naval el Sadavi, ulični grafit
Izvor: https://www.flickr.com/photos/ashtonpal/6275244887


(…) rekli su: ,,Ti si opasna i divlja žena”.
Ja govorim istinu, a istina je opasna i divlja.


Žena na nultoj tački, Naval el Sadavi

U vreme vladavine Anvara el Sadata, vođena je kampanja protiv mnogih neistomišljenika koji su ga kritikovali. Mesec dana pre njegove smrti, 1981. godine, u najoštrijoj kampanji tog vremena, na zatvorsku kaznu osuđeno je preko 1650 intelektualaca iz svih sfera života, raznih progresivnih uverenja, koja su bila suprotna njegovim načelima. Ove kampanje protiv intelektualaca i njihovih kritičkih mišljenja pokrenute su nakon što je Sadatov režim primetio sve učestaliju saradnju raznih opozicionih grupa. Hrabrost Naval el Sadavi tada je zasmetala javnosti, što je dovelo do toga da bude razrešena dužnosti u Ministarstvu zdravlja, a kasnije je i smenjena sa položaja glavnog urednika stručnog medicinskog časopisa i osuđena na zatvorsku kaznu. No, ona ne samo da se nije predala, već je iza rešetaka osnovala prvo zvanično i nezavisno feminističko udruženje u Egiptu – Udruženje arapske ženske solidarnosti. I, naravno, pisala je. Svoja zapažanja pretočila je u Memoare iz ženskog zatvora.

Naval je, kroz svoj aktivizam i dela, postala simbol borbe protiv represije žena širom sveta, iako je u toj borbi prošla kroz zatvor i progonstvo. Naime, 1993. godine bila je primorana da napusti Egipat zbog pretnji smrću. Jedan od najtežih trenutaka za arapsku Simon de Bovoar bilo je njeno izgnanstvo, tokom kojeg je predavala na brojnim univerzitetima u Americi, između ostalog i na Harvardu.

Naval je smatrala da, kada se nađemo u svetu koji je nepravedan, moramo biti disidenti, kao i da je ono što revolucionarnu misao čini autentičnom upravo njena jasnoća i dostojanstvo, jasno iskazivanje pravednosti i slobode, razumljive i jednostavne reči koje se shvataju bez pomoći elitnih pisaca i mislilaca. Najistaknutija ličnost egipatskog feminizma i aktivizma, Naval el Sadavi nastavlja da inspiriše i obrazuje generacije žena i muškaraca spremnih na promene, spremnih da daju sve od sebe kako bi ostavili svet malo boljim nego kakvim su ga zatekli. Nadam se da će naredni period doneti jednako genijalne umove koji će u sebi prepoznati hrabrog borca za ljudska prava i imati dovoljno istrajnosti da ih sprovedu.

Autorka: Danica Marinković
Lektorka: Emilija Vučićević, AKC
Urednica: Miljana Šurlan, AKC

Literatura:

https://www.goodreads.com/author/quotes/68481.Nawal_El_Saadawi

https://orgs.law.harvard.edu/womeninspiringchange/2015-honorees/nawal-el-saadawi/

https://en.wikipedia.org/wiki/Nawal_El_Saadawi

https://www.egypttoday.com/Article/4/50803/I-don-t-fear-death-Egyptian-feminist-novelist-Nawal-El

https://www.economist.com/obituary/2021/03/27/nawal-el-saadawi-died-on-march-21st

https://www.bbc.com/news/world-middle-east-55048245

https://www.theguardian.com/world/2021/mar/22/nawal-el-saadawi-obituary



اترك تعليقاً

لن يتم نشر عنوان بريدك الإلكتروني. الحقول الإلزامية مشار إليها بـ *