Taida Rastić – pobednica književnog konkursa u kategoriji Najbolja pesma

Taida je diplomirala na Filološkom fakultetu 2015. godine. Tokom studija je volontirala u Vikipediji Srbije na projektu „1001 arapska reč”, zatim je volontirala na projektu „Jezički koktel” u organizaciji opštine Zvezdara, kada je predavala arapski srednjoškolcima. Od završetka studija, bavila se uglavnom prevođenjem uključujući i rad sa izbeglicama u Srbiji i Grčkoj.

Kao pobednik Konkursa sa najboljom pesmom, Taida je dobila put u Egipat tokom Sajma knjiga u Kairu. Sa njom smo razgovarali u vozu na putu Kairo-Aleksandrija i saznali smo da je prvo želela da se prijavi na Konkurs sa pričom, ali usled nedostatka vremena, rešila je da nam pošalje pesmu koju je napisala pre nekoliko godina.

Taida u Aleksandrijskoj biblioteci

„Tariq al-hurriyya (Put slobode), moram da priznam da je ta pesma, zapravo, nastala prvo na srpskom jeziku. Odnosno, ja kad sam počela da radim u migrantskoj krizi, kao što sam malopre napomenula, sve je to dosta uticalo na mene i onako sam, svojevoljno, provodila možda i više vremena nego što sam i mogla da izdržim u određenim trenucima i sa migrantima i izbeglicama, trudeći se i da im pomognem i da se zbližim sa njima i mislila sam da ukoliko se zbližim sa njima i shvatim njihove patnje i muke, da ću možda bolje obavljati posao i prosto moći da im pomognem jer, ne svodi se ta pomoć samo (na to) da mu uručiš ćebe ili vodu ili nešto. Mislim da je jako bilo bitno da pokažemo i saosećanje, naročito u tom prvom periodu kada su stvarno dolazile izbeglice iz Iraka i Sirije i trebala im je uvek i neka podrška i osmeh i prosto da vide da ih neko razume i poštuje, naravno, i da mogu da se osećaju kao svoj na svome. Tako da je ta pesma nastala negde 2015. godine na srpskom… E onda kad sam se uhvatila prevoda pesme sa srpskog na arapski (smeh), shvatila sam da to nije nimalo lako.”

Taida kaže da se inače ne bavi pisanjem, ali da je ova pesma nastala iz potrebe da izrazi svoja osećanja u trenutku kada u okruženju nije imala nikoga ko je bio u sličnoj situaciji i ko bi mogao da razume.

 

Šta voliš od arapske književnosti?

„Volim savremenu, volim realizam. Što se tiče poezije, eto možda će da zvuči kontradiktorno, ali nisam neki ljubitelj. Ali prozu baš volim. Muhamed Šukri, Marokanac, mi je jedan od omiljenih arapskih pisaca. Naravno, znam da će ovo zvućati stereotipno, ali Nagib Mahfuz i Taha Husein, mislim da su nezaobilazni. To je to. Sad ovo, beletristika njihova, to sam imala prilike da čitam na arapskom, to mi nešto i ne privlači pažnju, više mi je taj 20. vek upečatljiv i početak 21. veka. Politički realizam, politički romani, to je ono što volim.”

Šta si kupila na Sajmu?

„Na Sajmu sam kupila zbirku Nizara Kabanija, sve njegove pesme. Sva tri dela Tahe Huseina „Dani” zato što mislim da je, što se tiče stila na arapskom jeziku, Taha Husein neprevaziđen. Naravno „Razgovori na Nilu“ – Nagib Mahfuz i „Kalila i Dimna.”

Taida kaže da u budućnosti želi da nastavi da se bavi arapskim, jer i pored sveg iskustva, smatra da je na početku i da ima još mnogo da uči.

Poslušajte ceo intervju sa Taidom Rastić.

 

Put slobode

 

Dugo ga već steže sa ranca kaiš
I bolno mu se urezuje u ruke i pleća.
Vrućina i znoj. Žeđ je sve veća.
Kroz trnje on se sada kreće
Samo da izbegne graničarske međe.

Nekada kroz pustinju, a sada kroz trnje,
Prati on put slobode, želje i mira.
Nepoznat san sada ga čeka, nepoznat glas vodi ga sada,
Svaki novi znak, nova je nada.

Da stigne do šume i sedne u hladu, cilj mu je sada,
Pod otvorenim nebom žrtva je mlada;
Kilometri do prvoga grada;
Na točkovima do mesta gde počinje nada.

Stade na asfalt posle trnja i mulja,
I ne oseti da cipela ga žulja.
Sa njegovog čela kapljica se slije,
Ostavi trag u prašini stare Asirije.

 

 

طريق الحرية

يضايقه حزام الحقيبة منذ مدة طويلة
و خطوط ترسم في جلد ذراعيه و أكتافه
حرارة و عطش و عرق. و من خلال الأشواك هو يتجول
.فقط كي لا يقابل حراس الحدود

من قبل: خلال الصحراء،الآن خلال الأشواك
يتابع طريق العطاء، طريق الرغبة و الحرية؛
حلم مجهول، ينتظر هو
.صوت مجهول يقوده، اشارات من المحيط تدله

الوصول إلى الغابة، الجلوس في ظل الشجرة هدفه الآن
في الفلاء أصبح غاية سهلة؛
كيلومترات إلى أقرب مدينة
.من خلال العجلات إلى الحياة الموعودة

توقف على الإسفلت بعد الأشواك و العواصف
لم يشعر بضيق الحذاء
من جبينه تدفقت القطرة-
.أثر من الغبار من آشور القديمة

Intervju: Ena Pavlović

Tekst: Maja Luković



Leave a Reply

Your e-mail address will not be published. Required fields are marked *